Zbog nepredvidivih i teških uslova na tržištu rada u našoj zemlji česta su tri scenarija: a) upis kursa mađarskog jezika i dobijanje njihovog pasoša za "beg" u EU, b) moljakanje prijatelja iz Australije da nam konačno pošalje garantno pismo radi posete i štednja para za kartu u jednom pravcu i c) odlazak na studentski Work & Travel program u SAD gde nam se gubi svaki trag i gde obavljamo poslove koje u snu ne bi radili u Srbiji i super smo srećni zbog toga. 

Ali, postoje i neke druge strane medalje, tačnije postoje ljudi koji biraju druge opcije. Nisu svi isti. Takav je i životni put hrabrog R. P. iz sela Vrbić, koji nakon mnogo godina mukotrpnog i slabo plaćenog rada u mnogim firmama, strepnje da li će dobiti isplatu na vreme, nespokoja i brige, završava na oko 1.000 m nadmorske visine, gore u Sokolskim planinama kod Vujičić vode. Golim rukama ovaj mladi električar vredno je obnovio staru kuću svog pradede staru više od 80 godina sa više od 10 ha zaparložene zemlje, a počeo je i da gaji ovce, kojih već sada ima u pozamašnom broju. Ne silazi u selo, ponekad samo ode u Krupanj u nabavku.

Ovaj skromni momak viteškog srca u svojoj skromnoj kući nema struju, vodu uzima sa planinskog izvora, ali zato uz pomoć solarne ploče može da dopuni mobilni telefon i sluša radio emisije u društvu psa Lune. Za život u planini kaže da je zanimljiv i nepredvidiv, posla oko ovaca uvek ima, a u neukrotivoj divljini ponekad sretne i poneke divlje životinje kao što su zečevi, divlje svinje i lisice. 

Kako nijedna priča ne može ostati bez negativnih komentara, tako se i iza ove diže prašina u stilu "a kada će se oženiti". Ne znamo. Nije ni bitno. Važno je kako se on oseća, a oseća se sigurno lepo s obzirom na činjenicu da živi tamo već pet godina. Ne kaže se uzalud "Ne sudi, da ti ne sude". A i nikad se ne zna. Možda se neka lepa snaša iz Krupnja zaljubi u život na selu, ovčice, čist vazduh i u ovog divnog čoveka. Sve je moguće.

ovce