Držanje kućnog ljubimca u stanu iziskuje puno pažnje, razumevanja i požrtvovanja, pogotovo ako je u pitanju toliko energična životinja i toliko zavisna od čoveka kao što je pas. On, kao i sve druge životinje voli slobodu i prostor, trčanje, razgledanje, istraživanje, razonodu, kopanje, grickanje, valjanje u prašini, jurnjavu za mačkama i golubovima... sve ono što ne može da dobije u stanu. To je zakon prirode. Ograničenost prostora u stanu, pas može da doživi kao kavez. Da li mu  je dovoljno jednočasovno istrčavanje ujutro i uveče? Naravno da nije. Oni bi to radili neprestano. Psi su po prirodi vesele i neumorne životinje, veoma privržene ljudima, tako da ih nemojte grditi ako nakon povratka sa posla ili iz škole vidite da vaš omiljeni jastuk leži na podu u dronjcima ili da vam je sofa izgrižena. On na taj način samo želi da kaže da je povređen što je ostavljen, da je bio usamljen i da mu je bilo dosadno. Da bih vam dočarala kolike male napasti oni mogu biti, preporučujem da pročitate knjigu zasnovanu na istinitoj priči „Marli i ja“ Džona Grogana ili pogledajte istoimeni film sa Ovenom Vilsonom i Dženifer Eniston u glavnim ulogama

Ukoliko planirate da ovog proleća nabavite štene, ne bi bilo loše da još jednom vrlo dobro razmislite i da odgovorite sebi na nekoliko pitanja. Da li vi i vaša porodica možete da se organizujete oko čuvanja psa i njegove dresure? Nekad je potrebno puno vremena da pas nauči da se nužda obavlja napolju. Da li imate dovoljno strpljena da ga to naučite i da se ne ljutite ako ponekad zaboravi na pravila? Šta ako zateknete neprijatno iznenađenje na vašem dragocenom tepihu? Da li se možete dogovoriti sa vašim ukućanima ko će hraniti psa? Da li se vaše smene na poslu i školi tako uklapaju da pas nikad ne ostane sam u stanu ili da mu ne budu uskraćene aktivnosti napolju? Da li ste spremni da ukoliko radite od 7h ujutro, ustanete u 5h da biste izveli psa u šetnju? Psi su, kao i ljudi, skloni rauzličitim bolestima i infekcijama. Da li ste spremni da uzmete slobodan dan na poslu da biste ga vodili kod veterinara? Da li ste spremni da izdvajate određene sume novca za njegovu hranu, preglede veterinara, lekove, vakcinisanje? Da li ste spremni da ga prihvatite kao člana porodice, volite ga svim srcem i starate se o njemu do kraja njegovog života?

Ako ste na sva pitanja odgovorili povrdno, onda ste spremni za još jednog ukućanina. Najbolje bi bilo da ga uzmete kada napuni minimum tri meseca, pošto može biti veoma stresno za njega ukoliko se rano odvoji od majke, a vama može da poremeti san skičanjem po celu noć tražeći toplu majčinu blizinu. Takođe, neke rase pasa lakše se priviknu na život u stanu, malog su rasta i ne linjaju se, te vam stoga preporučujem da im date prednost. To su: bostonski i jorkširski terijer, čivava, mops, maltezer i pudla (uz naravno, redovno šišanje). S obzirom na činjenicu da postoji dosta nesavesnih vlasnika, koji brzopleto uzimaju štence da udovolje svojoj deci, a zatim ih kad porastu puštaju na ulicu, azili su puni sirotih beskućnika. Pre nego što odete kod odgajivača, obiđite nekoliko azila. Tamo se, nažalost, nalazi brdo odbačenih, unesrećenih pasa. Možda se baš tamo nalazi vaš novi prijatelj. Pitajte upravnike azila da vam preporuče psa za kojeg smatraju da bi mogao da se navikne na život u stanu. Na taj način ćete spasiti jedan život i usrećiti jedno biće.

I zapamtite. Pas nije igračka. Ukoliko niste spremni da postanete za nekog ceo svet, nemojte ga uzimati. Nemojte sebe dovoditi u situaciju da morate da ga se odreknete, jer je bolno. Ukoliko imate višak hrane, bolje da je ostavite pored kontejnera, jer ima mnogo lutalica ili nahranite komšijskog psa. A što se tiče ljubimca, razmislite o skalarima ili ljupkom hrčku, to je mnogo bolja ideja.

puppy