Green & Cosmo

Držanje kućnog ljubimca u stanu iziskuje puno pažnje, razumevanja i požrtvovanja, pogotovo ako je u pitanju toliko energična životinja i toliko zavisna od čoveka kao što je pas. On, kao i sve druge životinje voli slobodu i prostor, trčanje, razgledanje, istraživanje, razonodu, kopanje, grickanje, valjanje u prašini, jurnjavu za mačkama i golubovima... sve ono što ne može da dobije u stanu. To je zakon prirode. Ograničenost prostora u stanu, pas može da doživi kao kavez. Da li mu  je dovoljno jednočasovno istrčavanje ujutro i uveče? Naravno da nije. Oni bi to radili neprestano. Psi su po prirodi vesele i neumorne životinje, veoma privržene ljudima, tako da ih nemojte grditi ako nakon povratka sa posla ili iz škole vidite da vaš omiljeni jastuk leži na podu u dronjcima ili da vam je sofa izgrižena. On na taj način samo želi da kaže da je povređen što je ostavljen, da je bio usamljen i da mu je bilo dosadno. Da bih vam dočarala kolike male napasti oni mogu biti, preporučujem da pročitate knjigu zasnovanu na istinitoj priči „Marli i ja“ Džona Grogana ili pogledajte istoimeni film sa Ovenom Vilsonom i Dženifer Eniston u glavnim ulogama

Ukoliko planirate da ovog proleća nabavite štene, ne bi bilo loše da još jednom vrlo dobro razmislite i da odgovorite sebi na nekoliko pitanja. Da li vi i vaša porodica možete da se organizujete oko čuvanja psa i njegove dresure? Nekad je potrebno puno vremena da pas nauči da se nužda obavlja napolju. Da li imate dovoljno strpljena da ga to naučite i da se ne ljutite ako ponekad zaboravi na pravila? Šta ako zateknete neprijatno iznenađenje na vašem dragocenom tepihu? Da li se možete dogovoriti sa vašim ukućanima ko će hraniti psa? Da li se vaše smene na poslu i školi tako uklapaju da pas nikad ne ostane sam u stanu ili da mu ne budu uskraćene aktivnosti napolju? Da li ste spremni da ukoliko radite od 7h ujutro, ustanete u 5h da biste izveli psa u šetnju? Psi su, kao i ljudi, skloni rauzličitim bolestima i infekcijama. Da li ste spremni da uzmete slobodan dan na poslu da biste ga vodili kod veterinara? Da li ste spremni da izdvajate određene sume novca za njegovu hranu, preglede veterinara, lekove, vakcinisanje? Da li ste spremni da ga prihvatite kao člana porodice, volite ga svim srcem i starate se o njemu do kraja njegovog života?

Ako ste na sva pitanja odgovorili povrdno, onda ste spremni za još jednog ukućanina. Najbolje bi bilo da ga uzmete kada napuni minimum tri meseca, pošto može biti veoma stresno za njega ukoliko se rano odvoji od majke, a vama može da poremeti san skičanjem po celu noć tražeći toplu majčinu blizinu. Takođe, neke rase pasa lakše se priviknu na život u stanu, malog su rasta i ne linjaju se, te vam stoga preporučujem da im date prednost. To su: bostonski i jorkširski terijer, čivava, mops, maltezer i pudla (uz naravno, redovno šišanje). S obzirom na činjenicu da postoji dosta nesavesnih vlasnika, koji brzopleto uzimaju štence da udovolje svojoj deci, a zatim ih kad porastu puštaju na ulicu, azili su puni sirotih beskućnika. Pre nego što odete kod odgajivača, obiđite nekoliko azila. Tamo se, nažalost, nalazi brdo odbačenih, unesrećenih pasa. Možda se baš tamo nalazi vaš novi prijatelj. Pitajte upravnike azila da vam preporuče psa za kojeg smatraju da bi mogao da se navikne na život u stanu. Na taj način ćete spasiti jedan život i usrećiti jedno biće.

I zapamtite. Pas nije igračka. Ukoliko niste spremni da postanete za nekog ceo svet, nemojte ga uzimati. Nemojte sebe dovoditi u situaciju da morate da ga se odreknete, jer je bolno. Ukoliko imate višak hrane, bolje da je ostavite pored kontejnera, jer ima mnogo lutalica ili nahranite komšijskog psa. A što se tiče ljubimca, razmislite o skalarima ili ljupkom hrčku, to je mnogo bolja ideja.

Kada pomislimo na koru od banana ona nas najčešće asocira na crtaće iz detinjstva- ili se neko spotakne o nju ili se nađe na glavi glavnog zlikovca koji slučajno upada u kontejner. Neretko se dešavalo da kao deca ostružemo i pojedemo unutrašnjost kore banane, pošto nam jedna voćka od mame za užinu nije bila dovoljna. To samo dokazuje kakav instančan instikt imaju deca, privučena ka zdravim, a neuobičajnim namirnicama za ishranu, kao npr. i pinjoli, koštice kajsije i sl.

Danas ova zdrava namirnica nije ništa manje zanemarena, nego ranije, a o njenom lekovitom dejstvu malo se zna, iako ima više kalijuma nego samo meso banane, a takođe obiluje i sa više vlakana koja podstiču varenje i smanjenje lošeg holesterola u krvi. Zanimljivo je činjenica da je bananina kora prirodan “Prozac” (antidepresiv), jer utiče na povećanje serotonina u krvi i na taj način utiče povoljno na lica koja boluju od depresije, bipolarnih stanja, anksioznosti i sl. Naročito je korisna za ishranu leti, jer sadrži antioksidanse i štiti od UV zračenja.

Jede se kada je banana potpuno zrela, odnosno kada se na njoj pojave crne, sitne, suptilne tačkice. Ali, OPREZ! Banane se danas prskaju raznim štetnim jedinjenjima da bi izdržale duga putovanja od proizvožđača do krajnih potrošača, dugo se čuvaju u memljivim kartonima i prostorima, a zatim dugo skladište u hladnjače i odmrzavanju i po nekoliko puta. Često imamo prilike da vidimo u ponudi marketa skroz crne, gnjecave tek odmrznute banana koje su sazrele na veštački način. U tom slučaju, ukoliko ne znate kakvo je poreklo banana, najbolje je da ogulite belu unutrašnost i dodate je u smoothie po želji.

Ukoliko nećete da eksperimentišete sa takvim konzumiranjem kore banane, to opet nije razlog da je bacite, jer vam može pomoći u nezi, ali i u domaćinstvu. Ona blagotvorno utiče na kožu zahvaljujući antioksidantima, tako da umanjuje bore i iritiranost, hidrira je i hrani, uklanja akne, ali je učinkovita i kod psorijaze i pojave bradavica. Treba samo da dobro utrljate lice sa komadom unutrašnosti kore i ostavite da deluje 30-ak minuta, a zatim detaljno isperete. Budite uporni sa ovom rutinom i pozitivan krajnji ishod biće neizostavan. Takođe, za blistavu belinu zuba, trljajte ih korom tokom 1-2 minute svako veče.

U domaćinstvu možete da je koristite za poliranje cipela, srebrnine i kožne galanterije, ali iza uklanjanjje biljnih vaši sa sobnih biljaka, obogaćenje vode za zalivanje i prihranu preko lista. 

Pošto je zima godišnje doba kada su ljudi najvise skloni upalama i pehladama, nije na odmet imati u stanu apoteku od odabranih čajeva, koji mogu da "priskoče u pomoć" pri prvim znacima neke zdravstvene tegobe.

Svakako, ne treba da zanemarite odlazak kod izabranog lekara, a nije retkost da će vam i on kao deo terapije preporučiti neki od sledećih proverenih čajeva:

Nana (menta) - veoma je efikasna kod prehlade i gripa, puna vitamina B, kalijuma i kalcijuma, jača imuni sistem, tako da je neizostavan čaj u hladnim zimskim danima. Takođe, deluje umirujuće, smanjuje stres i poboljšava varenje. Veoma je prijatnog ukusa i mirisa.

Uva (medveđe grožđe) - učinkovita je kod infekcija urinarnog trakta koje se usled nazeba mogu javiti zimi, jer eliminiše štetne bakterije. Ima opor i pomalo gorak ukus. Najbolje ju je piti u kombinaciji sa sodom bikarbonom, koja će dovesti pH vrednost vašeg urina u normalu.

Rastavić (preslica) -  čaj od ove blagotvorne biljke je nešto najbolje što možete imati u svom domaćinstvu. Sadrži puno vitamina C i alkaloide, leči infekcije urinarnog trakta i pospešuje iskašljavanje. Njegova potentnost najbolje se ogleda u tome što je učinkovit čak i kod tuberkuloze.

Žalfija (kadulja) -  neprikosnovena je kod prehlada i najbolje je sredstvo za ispiranje usne duplje i upaljenog grla. Ublažava neprijatan bol u zglobovima koji se može javiti tokom niskih temperatura, jača imuni sistem i ublažava groznicu.

Hajdučka trava (stolisnik) - pravi je lek za sve one koji su tokom praznika preterali sa masnom i nezdravom hranom, jer leči sve vrste želudačnih problema, ublažava nadimanje i poboljšava varenje. Takođe, ona čisti krv i krvne sudove, jača jetru, pankreas i slezinu i time doprinosi detoksikaciji i jačanju celog organizma. 

Vaša mala apoteka u stanu može i da vam posluži i kao jedinstvena dekoracija, jer čajeve možete držati u raznobojnim zatvorenim posudama i teglicama na posebnoj polici. Vodite računa da su vaši čajevi uvek sveži, a posude za odlaganje dobro zatvorene i van domašaja vlage.

Navedene čajeve možete pronaći u svima apotekama i radnjama zdrave hrane, a cena im je veoma povoljna. Kupujte ih uvek u rinfuzi i izbegavajte kupovinu čajeva u kesicama, jer mogu da sadrže prašinu, plesan, a neretko čak i druge biljke.

Zbog nepredvidivih i teških uslova na tržištu rada u našoj zemlji česta su tri scenarija: a) upis kursa mađarskog jezika i dobijanje njihovog pasoša za "beg" u EU, b) moljakanje prijatelja iz Australije da nam konačno pošalje garantno pismo radi posete i štednja para za kartu u jednom pravcu i c) odlazak na studentski Work & Travel program u SAD gde nam se gubi svaki trag i gde obavljamo poslove koje u snu ne bi radili u Srbiji i super smo srećni zbog toga. 

Ali, postoje i neke druge strane medalje, tačnije postoje ljudi koji biraju druge opcije. Nisu svi isti. Takav je i životni put hrabrog R. P. iz sela Vrbić, koji nakon mnogo godina mukotrpnog i slabo plaćenog rada u mnogim firmama, strepnje da li će dobiti isplatu na vreme, nespokoja i brige, završava na oko 1.000 m nadmorske visine, gore u Sokolskim planinama kod Vujičić vode. Golim rukama ovaj mladi električar vredno je obnovio staru kuću svog pradede staru više od 80 godina sa više od 10 ha zaparložene zemlje, a počeo je i da gaji ovce, kojih već sada ima u pozamašnom broju. Ne silazi u selo, ponekad samo ode u Krupanj u nabavku.

Ovaj skromni momak viteškog srca u svojoj skromnoj kući nema struju, vodu uzima sa planinskog izvora, ali zato uz pomoć solarne ploče može da dopuni mobilni telefon i sluša radio emisije u društvu psa Lune. Za život u planini kaže da je zanimljiv i nepredvidiv, posla oko ovaca uvek ima, a u neukrotivoj divljini ponekad sretne i poneke divlje životinje kao što su zečevi, divlje svinje i lisice. 

Kako nijedna priča ne može ostati bez negativnih komentara, tako se i iza ove diže prašina u stilu "a kada će se oženiti". Ne znamo. Nije ni bitno. Važno je kako se on oseća, a oseća se sigurno lepo s obzirom na činjenicu da živi tamo već pet godina. Ne kaže se uzalud "Ne sudi, da ti ne sude". A i nikad se ne zna. Možda se neka lepa snaša iz Krupnja zaljubi u život na selu, ovčice, čist vazduh i u ovog divnog čoveka. Sve je moguće.

Ukoliko uveliko razmišljate gde ćete na zimovanje ove sezone, a ne želite da posle gradske vreve tražite mir i spokoj na Kopaoniku i Zlatiboru koji su uvek krcati turistima, predlažemo vam da posetite istinsku planinsku lepoticu - Goliju. Ova planina izuzetnih prirodnih odlika nalazi se u jugozapadnom delu naše zemlje, na 40 km od Ivanjice i na oko 30 km od Novog Pazara, a do nje možete lako stići iz Kraljeva magistralnim putem ka Novom Pazaru.

Golija je mesto nesvakidašnje lepote, bogata je pašnjacima, livadama, listopadnim i zimzelenim šumama, rečicama, potocima i klisurama, raznovrsnom faunom, pa nije ni čudo da je zaštićena u okviru Parka prirode "Golija" zajedno sa planinama Radočelo i Čemerno, dok ju je UNESCO stavio pod zaštitu kao rezervat biosfere.

U poslednjih deset godina veoma se ulaže u razvoj turizma na ovoj planini, tako da su gostima na raspolaganju uređene ski-staze i žičare, a pored privatnog smeštaja, u ponudi su i hoteli "Golija" i "Golijska reka". Poznato skijalište Odvraćenica nalazi se na nadmorskoj visini od 1.744 m i pruža izvrsne uslove za alpsko skijanje sa nekoliko žičara i staza, kao i stazu za decu i početnike. Za ljubitelje pešačenja postoji obeležena trasa koja vodi do najvišeg vrha planine, Jankovog kamena (1.833 m), dok posetioci, takođe, mogu da uživaju u uslugama vizitorskog centra i terenima za razne sportove.

Osim toga, ako ste ljubitelji ptica, obavezno ponesite dvogled, jer na planini postoje izvrsni uslovi za birdwatching (šumska ševa, kamenjarka, itd.), a ukoliko vam se više svidjaju kulturne znamenitosti, možete posetiti okolne srednjovekovne spomenike kulture, zadužbinu velikog župana Stefana Nemanje, manastir Studenicu i zadužbinu kraljice Jelene Anžujske, manastir Gradac.

Sve u svemu, ukoliko se odlučite za ovu destinaciju nećete sigurno pogrešiti, jer ovde postoji za svakog po nešto, a sa druge strane nema gužve i odmor je zagarantovan.

U poslednje vreme se vodi dosta polemike oko prazničnog ukrašavanja domova, odnosno izbora jelke, prirodne ili veštačke. Većina ljudi danas zagovara upotrebu veštačkih jelki opravdavajući se ekonomskim stavovima, međutim realnost je sasvim drugačija.

Ukoliko ste u svoj dom uneli prirodnu jelku sa busenom možete da odahnete, jer upravo je ova vrsta jelke ona koju zagovaraju ekolozi. Oni ističu da se na taj način utiče na zaštitu životne sredine, kao i na sprečavanje seče mladih četinarskih stabala. 

S druge strane, iako veštačke jelke danas izgledaju vrlo realistično, imaju pristupačnu cenu i ne kupuju se svake godine, one poseduju i negativnu stranu, jer su napravljene su od PVC plastike, materijala koji u sebi olovo, kalaj i barijum. Po nekim stručnjacima, one mogu da naškode zdravlju ispuštajući u zrak jedinjenja koja iritiraju nos i oči, što ste mogli i da primetite prilikom njene kupovine i prvog unošenja u stan, jer se tada neprijatan miris najviše oseti. Ukoliko imate veštačku jelku u stanu, trudite se da redovno provetravate prostoriju, pogotovo ako u stanu ima male decu. Nije na odmet ni napomenuti da veštačke jelke posle par godina upotrebe najčešće završe na deponijama, što je gore i od seče šuma.

Naprotiv, jelka s busenom, u vaš dom unosi svežinu i prelepi miris četinara, samo se potrudite da je redovno zalivate da bi izdržala do kraja praznika. Nakon toga, držite je par dana u hodniku, a potom je možete posaditi napolju u danima kada je temeperatura vazduha iznad nule. Ukoliko nemate gde da posadite svoju jelku, donesite je u "Gradsko zelenilo", koje će se pobrinuti da ona postane ukras vašeg grada na određenoj lokaciji.

Vreme je svinjokolja i većina ljudi željno iščekuje kada će od rodbine sa sela ili na lokalnoj pijaci kupiti sveže đakonije od svinjskog mesa. Razmišljate li i vi o barenoj Šunki i šniclama za Božić? Možda ne bi bilo loše, ako baš ova zime donesete vrlo mudru odluku, a to je da jednostavno izbacite ove stvari iz ishrane.

Kao je to moguće? Ukoliko volite jela od mesa, najjednostavnije bi bilo da za početak svinjsko meso zamenite mesom biljojeda. Svinja se kao svaštojed ne preporučuje u ljudskoj ishrani, jer ona jede gotovo sve: pokvarene materije, izmet, urin, povređena tkiva bolesnih životinja, itd. Štetni otrovi koji nastaju kao posledica njene ishrane, talože se u njenim tkivima i nalaze se u vašoj omiljenoj šnicli ili slanini. Osim toga, nisu retki slučajevi prenošenja trihinele, pantljičare i hepatitisa E tokom konzumiranja ove vrste mesa. 

Utoliko gore je konzumiranje svinjskog mesa kupljenog u mesarama, jer ono potiče od veštački uzgojenih svinja sa industrijskih farmi, hranjenih raznim koncentratima od sumnjivih supstanci i lešina. Takođe, one su tretirane lekovima, antibioticima, a zbog života u tesnom prostoru, osuđene su da obitavaju u vlastitom urinu i izmetu, izložene dejstvu amonijaka, isl. 

Priča o bakicama i dekicama koji gaze 90-u živeći samo na svinjskom mesu je mit. Ti ljudi su, naprotiv, imali izbalansiranu ishranu, dosta kalorija dobijali su i iz mahunarki (pasulj, grašak), umesto prerađevina jeli su svežu hranu, a redovno su i postili. Mi kao generacija industrijalizma i imperijalizma, živeći sedalački život u gradovima sa svim ovim smogom, bukom i stresom ne možemo se meriti sa ljudima koji su živeli i radili u prirodi, trošeći se radom, udišući čist vazduh i kojima je organizam na taj način bio ojačan i mogao da izađe na kraj sa svim onim opasnim supstancama koje "vrebaju" iz svinjskog mesa. Ukoliko se setimo i štetnosti zračenja mobilne telefonije i interneta kojem smo izloženi 24/7, a koga pre samo jedne decenije skoro da nije ni bilo, shvatićemo da moramo da napravimo neke kompromise u odnosu na način života generacija pre nas.

A o humanosti i saosećanju prema životinjama, drugi ćemo put...

Često čujem od poznanika i prijatelja da jedva čekaju vikend da bi sebi dali oduška nakon stresne nedelje na poslu. Za mnoge je to postalo životni stil, kao i neka vrsta navike i potrebe. Mnogi misle da ih izlasci u klubove stimulišu, daju im energiju. Uz par čašica omiljenog pića i đuskanje uz muziku koja prija, većina ljudi zaboravi na probleme, ali nažalost, samo na kratko. Ne samo da će se problemi i stresne situacije vratiti kao bumerang, ako ne krenete na vreme da ih rešavate, nego ćete se nakon izlaska probuditi natečeni, mamurni, neraspoloženi, mrzovoljni, uz opor zadah cigareta. Da li je to ono što želite? 

I ne samo to. Mnogi smatraju da će ako legnu na počinak u 5h ujutro i spavaju do 13h imati podjednu količinu energije kao da su zaspali u 22h uveče i probudili se u 6h. Naravno da nije tako. Osobe koje krenu na počinak na vreme, tj. oko 22h časa će ujutro biti sveže i odmorne, jer ce njihov organizav lučiti MELATONIN, dok kod "noćnih ptica" to neće biti slučaj. 

Melatonin, hormon pinealne žlezde koja se nalazi u mozgu, neophodan za naš organizam luči se dok spavamo noću, u potpuno zamračenoj prostoriji, najaktivnije u periodu od 22h do 2h posle ponoći. Na lučenje melatonina negativno može da se odraži i jaka ulična rasveta u velikim gradovima, tako da vodite računa da su vam roletne noću uvek dobro spuštene.

Melatonin utiče na očuvanje moždanih ćelija, pa samim tim onemogućava razvoj Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, smanjuje stepen neurodegenerativnih promena u organizmu čoveka, povoljno utiče na srce i sprečava srčani udar, a što je najvažnije deluje preventivno kod kancera. Takođe, povoljno utiče na raspoloženje i smanjuje zamor, a mnoge dame će zainteresovati to što utiče na očuvanje mladolikog izgleda. Malo li je? Odmerite šta vam je važnije- izlazak ili zdravlje i svež izgled. 

Svi smo svesni da izuzetan napredak tehnike i tehnologije ne pogoduje našoj planeti. Naprotiv, ona veoma skupo plaća sav komfor koji uživamo.

Ako živite u gradu i ekološki ste svesni, sigurno ste se bezbroj puta zapitali kako naša divna planeta izlazi na kraj sa svim onim otpacima koje svakodnevno odlažete u obližnji kontejner. Separacija otpada će uskoro i u našoj zemlji biti obavezna (URA!), a sa druge strane možete je i sami vršiti odnoseći otpad u za to namenjene centre, što može da bude vaš dodatni izvor zarade (pisaću o toj temi u narednim postovima).

Ono što već sada možete uraditi, jeste da počnete da skupljate plastične čepove i na taj način podržite humanitarnu akciju "Čepom do osmeha". Možete prikupljati čepove sa plasičnih flaša (od mleka, sokova, piva), lekova, tuba, sredstava za kućnu higijenu (npr. deterdženata, pasti za zube, balzama), krema... Čepovi, se nakon što se sakupi odgovarajuća količina odnose u centar za otkup, a sredstva prikupljena ovim putem se doniraju za pomagala deci sa invaliditetom i deci sa posebnim potrebama. Možete posetiti i sajt "Čepom do osmeha", kome su do sada pomogli možete pročitati ovde, a takođe možete pronaći i spisak punktova za predaju u vašem mestu. 

Ima li šta lepše, čuvati okolinu, čuvati planetu i pomoći deci i njihovim roditeljima? Kada jednom krenete, verujte da vas neće biti blam ni da ih podignete sa pločnika na ulici. Setite se samo kako je veliki cilj zbog čega to radite. Osećaćete se sjajno!

Ukoliko vam se kišni jesenji dani čine sumorno i negativno utiču na vaše raspoloženje, pravo je rešenje da u vaš stambeni prostor unesete malo prave jesenje živosti kroz fuziju boja i bogatstvo njenih plodova.

Ja imam običaj da svoj sto, napravljen od hladnih materijala- metala i stakla, u svako godišnje doba ukrasim sezonskim aranžanom, tako da leti obično imam školjke i tirkizne ukrase, zimi jelkicu, Sneška i perlice, a u proleće cveće, kao i šarena jaja za vreme Vaskrsa.

Ove jeseni, moj aranžan sastoji se od šarenog lišća, ukrasnih tikvi, šišarki, oraha, lešnika, kestenja i žireva, upotpunjeno mirišljavom solju i svećicama, a svoje mesto je našao i ježić.

 Pustite mašti na volju i ne dozvolite da vam dosadna gradska kiša

pokvari raspoloženje! 

Na 13. "Novosadskoj jeseni", jednoj od najvećih manifestacija u oblasti ekologije, baštovanstva i starih zanata, koja se održava od 18-22. oktobra 2016., imala sam prilike da prisustvujem fenomenalnom predavanju maestralne profesorke novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Branke Lazić, "alfa & omega" predavača na polju organske proizvodnje u Srbiji.

Iako sam, u neku ruku bila upoznata sa njenim radom, ovo predavanje me je oduševilo, jer sam saznala na koji način je moguće ukrasiti terasu svog stana, ali na koristan način. Reč je o tome da svako od nas, na malom prostoru može da organizuje svoju vlastitu bio-baštu, a za to treba samo malo volje, vremena i pogodna posuda.

Posude ili drveni sanduci u kojoj sadimo biljke trebaju da budu dimenzija oko 1,5x1,5m i dubine oko 25cm, gde najpre na samo dno postavljamo sloj piljevine ili peska, zatim drenažni sloj šljunka, a potom zemlju u kojoj ćemo saditi biljke. Ukoliko nemate dovoljno mesta na terasi, možete svoju baštu da organizujete "u vertikalu" postavljanjem drvenih gredica uz zid na kojoj će biti posude sa biljem.

Na ovaj način na svojoj terasi možete gajiti mnoge vrste začinskog bilja, poput matičnjaka, ruzmarina, nane, origana, zatim povrće: čeri paradajz, ljute papričice, zelenu salatu, luk, vlašac, ali i vrlo ukusne jagodice, koje će vam s proleća izmamiti osmeh na lice.

Ukoliko ste se zainteresovali da na ovaj način "preobrazite" svoju terasu, preporučila bih vam izuzetno korisnu knjigu u izdanju Centra za promociju i edukaciju "Organska bašta", pod naslovom "Organska bašta 2".

Takođe, prof. Branka Lazić u saradnji sa novosadskim Holističkim centrom "Ultrawell" često organizuje obuku "Čarobni svet Bio-bašte" za one koji žele da saznaju nešto više o organskoj proizvodnji ili možda traže originalnu ideju za pokretanje sopstvenog biznisa, te stoga budite u toku s objavama centra, jer mesta na obuci vrlo brzo budu popunjena.