Green & Cosmo

U poslednje vreme se vodi dosta polemike oko prazničnog ukrašavanja domova, odnosno izbora jelke, prirodne ili veštačke. Većina ljudi danas zagovara upotrebu veštačkih jelki opravdavajući se ekonomskim stavovima, međutim realnost je sasvim drugačija.

Ukoliko ste u svoj dom uneli prirodnu jelku sa busenom možete da odahnete, jer upravo je ova vrsta jelke ona koju zagovaraju ekolozi. Oni ističu da se na taj način utiče na zaštitu životne sredine, kao i na sprečavanje seče mladih četinarskih stabala. 

S druge strane, iako veštačke jelke danas izgledaju vrlo realistično, imaju pristupačnu cenu i ne kupuju se svake godine, one poseduju i negativnu stranu, jer su napravljene su od PVC plastike, materijala koji u sebi olovo, kalaj i barijum. Po nekim stručnjacima, one mogu da naškode zdravlju ispuštajući u zrak jedinjenja koja iritiraju nos i oči, što ste mogli i da primetite prilikom njene kupovine i prvog unošenja u stan, jer se tada neprijatan miris najviše oseti. Ukoliko imate veštačku jelku u stanu, trudite se da redovno provetravate prostoriju, pogotovo ako u stanu ima male decu. Nije na odmet ni napomenuti da veštačke jelke posle par godina upotrebe najčešće završe na deponijama, što je gore i od seče šuma.

Naprotiv, jelka s busenom, u vaš dom unosi svežinu i prelepi miris četinara, samo se potrudite da je redovno zalivate da bi izdržala do kraja praznika. Nakon toga, držite je par dana u hodniku, a potom je možete posaditi napolju u danima kada je temeperatura vazduha iznad nule. Ukoliko nemate gde da posadite svoju jelku, donesite je u "Gradsko zelenilo", koje će se pobrinuti da ona postane ukras vašeg grada na određenoj lokaciji.

Vreme je svinjokolja i većina ljudi željno iščekuje kada će od rodbine sa sela ili na lokalnoj pijaci kupiti sveže đakonije od svinjskog mesa. Razmišljate li i vi o barenoj Šunki i šniclama za Božić? Možda ne bi bilo loše, ako baš ova zime donesete vrlo mudru odluku, a to je da jednostavno izbacite ove stvari iz ishrane.

Kao je to moguće? Ukoliko volite jela od mesa, najjednostavnije bi bilo da za početak svinjsko meso zamenite mesom biljojeda. Svinja se kao svaštojed ne preporučuje u ljudskoj ishrani, jer ona jede gotovo sve: pokvarene materije, izmet, urin, povređena tkiva bolesnih životinja, itd. Štetni otrovi koji nastaju kao posledica njene ishrane, talože se u njenim tkivima i nalaze se u vašoj omiljenoj šnicli ili slanini. Osim toga, nisu retki slučajevi prenošenja trihinele, pantljičare i hepatitisa E tokom konzumiranja ove vrste mesa. 

Utoliko gore je konzumiranje svinjskog mesa kupljenog u mesarama, jer ono potiče od veštački uzgojenih svinja sa industrijskih farmi, hranjenih raznim koncentratima od sumnjivih supstanci i lešina. Takođe, one su tretirane lekovima, antibioticima, a zbog života u tesnom prostoru, osuđene su da obitavaju u vlastitom urinu i izmetu, izložene dejstvu amonijaka, isl. 

Priča o bakicama i dekicama koji gaze 90-u živeći samo na svinjskom mesu je mit. Ti ljudi su, naprotiv, imali izbalansiranu ishranu, dosta kalorija dobijali su i iz mahunarki (pasulj, grašak), umesto prerađevina jeli su svežu hranu, a redovno su i postili. Mi kao generacija industrijalizma i imperijalizma, živeći sedalački život u gradovima sa svim ovim smogom, bukom i stresom ne možemo se meriti sa ljudima koji su živeli i radili u prirodi, trošeći se radom, udišući čist vazduh i kojima je organizam na taj način bio ojačan i mogao da izađe na kraj sa svim onim opasnim supstancama koje "vrebaju" iz svinjskog mesa. Ukoliko se setimo i štetnosti zračenja mobilne telefonije i interneta kojem smo izloženi 24/7, a koga pre samo jedne decenije skoro da nije ni bilo, shvatićemo da moramo da napravimo neke kompromise u odnosu na način života generacija pre nas.

A o humanosti i saosećanju prema životinjama, drugi ćemo put...

Često čujem od poznanika i prijatelja da jedva čekaju vikend da bi sebi dali oduška nakon stresne nedelje na poslu. Za mnoge je to postalo životni stil, kao i neka vrsta navike i potrebe. Mnogi misle da ih izlasci u klubove stimulišu, daju im energiju. Uz par čašica omiljenog pića i đuskanje uz muziku koja prija, većina ljudi zaboravi na probleme, ali nažalost, samo na kratko. Ne samo da će se problemi i stresne situacije vratiti kao bumerang, ako ne krenete na vreme da ih rešavate, nego ćete se nakon izlaska probuditi natečeni, mamurni, neraspoloženi, mrzovoljni, uz opor zadah cigareta. Da li je to ono što želite? 

I ne samo to. Mnogi smatraju da će ako legnu na počinak u 5h ujutro i spavaju do 13h imati podjednu količinu energije kao da su zaspali u 22h uveče i probudili se u 6h. Naravno da nije tako. Osobe koje krenu na počinak na vreme, tj. oko 22h časa će ujutro biti sveže i odmorne, jer ce njihov organizav lučiti MELATONIN, dok kod "noćnih ptica" to neće biti slučaj. 

Melatonin, hormon pinealne žlezde koja se nalazi u mozgu, neophodan za naš organizam luči se dok spavamo noću, u potpuno zamračenoj prostoriji, najaktivnije u periodu od 22h do 2h posle ponoći. Na lučenje melatonina negativno može da se odraži i jaka ulična rasveta u velikim gradovima, tako da vodite računa da su vam roletne noću uvek dobro spuštene.

Melatonin utiče na očuvanje moždanih ćelija, pa samim tim onemogućava razvoj Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, smanjuje stepen neurodegenerativnih promena u organizmu čoveka, povoljno utiče na srce i sprečava srčani udar, a što je najvažnije deluje preventivno kod kancera. Takođe, povoljno utiče na raspoloženje i smanjuje zamor, a mnoge dame će zainteresovati to što utiče na očuvanje mladolikog izgleda. Malo li je? Odmerite šta vam je važnije- izlazak ili zdravlje i svež izgled.